Home

Mission

Contents

News

Links

Authors

About Us

Publications

Harmony Forum

Peace from Harmony
Spheronics in J.F. Kennedy’s "Strategy of True Peace". 1963. English и русский тексты




Spheronics: True Peace Megascience

Contents: https://peacefromharmony.org/?cat=en_c&key=1129

---------------------------------------------

ARE WE READY TO LEARN TRUE PEACE IN DIALOGUE,

UNTIL IT'S NOT TOO LATE?

To answer this question, a textbook is required to overcome the total peacemaking ignorance
as the main obstacle to the survival dialogue. The textbook will be created in the GGHA this
2023 year,the features of which are revealed in the banner.


Spheronics. Discussion: https://peacefromharmony.org/?cat=en_c&key=1087

True Peace Petition: https://chng.it/XChFWM7c86

More details: https://worldgrowthforums.com/ ,

https://worldgrowthforums.com/world-growth-forums-magazines/wgf-mag-jan-2023/

Schiller Institute: Urgent Appeal by Citizens and Institutions from All Over the World to the (Next) President of the United States to Act for Peace in the Spirit of JFK in his June 10, 1963 American University Speech:

Please Read and Sign:

Urgent Appeal by Citizens and Institutions from All Over the World to the (Next) President of the United States!

See a 10 minute video excerpt of the speech

On Sat, June 10, 2023, the anniversary of this speech, we encourage public showings of this speech, all over the world, but especially in the United States, at public venues and in private homes, to rekindle the "true spirit of America", which JFK reflected. The Schiller Institute will  participate in an o­nline public event o­n that day which will bring together a coalition of many different organizations and individuals who will demand that this spirit of the speech be rekindled in America, in order to stop the current drive toward global war and potential annihilation of mankind. We will inform you of the details as soon as they are confirmed.

Regards,

Kevin Gribbroek

Schiller Institute

29-05-23

----------------------------


A Strategy of True Peace (1963)
by
John F. Kennedy

 

 

[“Spheronics” (S) denotes Kennedy's ideas that are adequate to it. Leo Semashko.]

 

I have, therefore, chosen this time and place to discuss a topic o­n which ignorance too often abounds and the truth, too rarely perceived (S)and that is the most important topic o­n earth: peace (S).

 

What kind of a peace do I mean, and what kind of a peace do we seek? Not a Pax Americana enforced o­n the world by American weapons of war. Not the peace of the grave or the security of the slave (S). I am talking about genuine [true] peace, the kind of peace that makes life o­n earth worth living, the kind that enables men and nations to grow and to hope and build a better life for their children—not merely peace for Americans but peace for all men and women (spherons!)—not merely peace in our time but peace in all time (S).

 

COMMENT. Kennedy’s similar, true and eternal peace for all can be provided o­nly based o­n the fundamental verifiable Megascience of the Gandhian spherons, - Spheronics! Otherwise, true peace is impossible for all, forever and nonviolently. Leo Semashko.

 (Etc. Further, see this identification below, in Russian, as more understandable to its author, in order to be as correct as possible.)

I speak of peace because of the new face of war. Total war makes no sense in an age where great powers can maintain large and relatively invulnerable nuclear forces and refuse to surrender without resort to those forces. It makes no sense in an age where a single nuclear weapon contains almost ten times the explosive force delivered by all the allied air forces in the Second World War. It makes no sense in an age when the deadly poisons produced by a nuclear exchange would be carried by wind and water and soil and seed to the far corners of the globe and to generations yet unborn.

Today the expenditure of billions of dollars every year o­n weapons acquired for the purpose of making sure we never need to use them is essential to the keeping of peace. But surely the acquisition of such idle stockpiles—which can o­nly destroy and never create—is not the o­nly, much less the most efficient, means of assuring peace.

I speak of peace, therefore, as the necessary rational end of rational men. I realize the pursuit of peace is not as dramatic as the pursuit of war—and frequently the words of the pursuers fall o­n deaf ears. But we have no more urgent task.

Some say that it is useless to speak of peace or world law or world disarmament—and that it will be useless until the leaders of the Soviet Union adopt a more enlightened attitude. I hope they do. I believe we can help them do it. But I also believe that we must reexamine our own attitudes—as individuals and as a nation—for our attitude is as essential as theirs. And every graduate of this school, every thoughtful citizen who despairs of war and wishes to bring peace, should begin by looking inward—by examining his own attitude towards the possibilities of peace, towards the Soviet Union, towards the course of the Cold War and towards freedom and peace here at home.

First: Examine our attitude toward peace itself. Too many of us think it is impossible. Too many think it is unreal. But that is a dangerous, defeatist belief. It leads to the conclusion that war is inevitable—that mankind is doomed—that we are gripped by forces we cannot control.

We need not accept that view. Our problems are manmade—therefore, they can be solved by man. And man can be as big as he wants. No problem of human destiny is beyond human beings. Man's reason and spirit have often solved the seemingly unsolvable—and we believe they can do it again.

I am not referring to the absolute, infinite concept of universal peace and good will of which some fantasies and fanatics dream. I do not deny the value of hopes and dreams but we merely invite discouragement and incredulity by making that our o­nly and immediate goal.

Let us focus instead o­n a more practical, more attainable peace— based not o­n a sudden revolution in human nature but o­n a gradual evolution in human institutions—on a series of concrete actions and effective agreements which are in the interest of all concerned. There is no single, simple key to this peace—no grand or magic formula to be adopted by o­ne or two powers. Genuine peace must be the product of many nations, the sum of many acts. It must be dynamic, not static, changing to meet the challenge of each new generation. For peace is a process—a way of solving problems.

With such a peace, there will still be quarrels and conflicting interests, as there are within families and nations. World peace, like community peace, does not require that each man love his neighbor—it requires o­nly that they live together in mutual tolerance, submitting their disputes to a just and peaceful settlement. And history teaches us that enmities between nations, as between individuals, do not last forever. However fixed our likes and dislikes may seem, the tide of time and events will often bring surprising changes in the relations between nations and neighbors.

So let us persevere. Peace need not be impracticable, and war need not be inevitable. By defining our goal more clearly, by making it seem more manageable and less remote, we can help all peoples to see it, to draw hope from it, and to move irresistibly towards it.

And second: Let us reexamine our attitude towards the Soviet Union. It is discouraging to think that their leaders may actually believe what their propagandists write. It is discouraging to read a recent authoritative Soviet text o­n Military Strategy and find, o­n page after page, wholly baseless and incredible claims—such as the allegation that American imperialist circles are preparing to unleash different types of war; that there is a very real threat of a preventive war being unleashed by American imperialists against the Soviet Union, and that the political aims, and I quote, "of the American imperialists are to enslave economically and politically the European and other capitalist countries and to achieve world domination by means of aggressive war", unquote.

Truly, as it was written long ago: "The wicked flee when no man pursueth." Yet it is sad to read these Soviet statements—to realize the extent of the gulf between us. But it is also a warning—a warning to the American people not to fall into the same trap as the Soviets, not to see o­nly a distorted and desperate view of the other side, not to see conflict as inevitable, accommodation as impossible, and communication as nothing more than an exchange of threats.

No government or social system is so evil that its people must be considered as lacking in virtue. As Americans, we find communism profoundly repugnant as a negation of personal freedom and dignity. But we can still hail the Russian people for their many achievements—in science; in space; in economic and industrial growth; in culture; in acts of courage.

Among the many traits the peoples of our two countries have in common, none is stronger than our mutual abhorrence of war. Almost unique among the major world powers, we have never been at war with each other. And no nation in the history of battle ever suffered more than the Soviet Union in the Second World War. At least 20 million lost their lives. Countless millions of homes and families were burned or sacked. A third of the nation's territory, including two thirds of its industrial base, was turned into a wasteland—a loss equivalent to the destruction of this country east of Chicago.

Today, should total war ever break out again—no matter how—our two countries will be the primary target. It is an ironic but accurate fact that the two strongest powers are the two in the most danger of devastation. All we have built, all we have worked for, would be destroyed in the first 24 hours. And even in the Cold War, which brings burdens and dangers to so many countries, including this Nation's closest allies—our two countries bear the heaviest burdens. For we are both devoting massive sums of money to weapons that could be better devoted to combat ignorance, poverty, and disease. We are both caught up in a vicious and dangerous cycle with suspicion o­n o­ne side breeding suspicion o­n the other, and new weapons begetting counter-weapons.

In short, both the United States and its allies, and the Soviet Union and its allies, have a mutually deep interest in a just and genuine peace and in halting the arms race. Agreements to this end are in the interests of the Soviet Union as well as ours—and even the most hostile nations can be relied upon to accept and keep those treaty obligations, and o­nly those treaty obligations, which are in their own interest.

So, let us not be blind to our differences—but let us also direct attention to our common interests and the means by which those differences can be resolved. And if we cannot end now our differences, at least we can help make the world safe for diversity. For, in the final analysis, our most basic common link is that we all inhabit this small planet. We all breathe the same air. We all cherish our children's futures. And we are all mortal.

Third: Let us reexamine our attitude towards the Cold War, remembering that we are not engaged in a debate, seeking to pile up debating points. We are not here distributing blame or pointing the finger of judgment. We must deal with the world as it is, and not as it might have been had the history of the last eighteen years been different.

We must, therefore, persevere in the search for peace in the hope that constructive changes within the Communist Bloc might bring within reach solutions which now seem beyond us. We must conduct our affairs in such a way that it becomes in the Communists' interest to agree o­n a genuine peace. And above all, while defending our own vital interests, nuclear powers must avert those confrontations which bring an adversary to a choice of either a humiliating retreat or a nuclear war. To adopt that kind of course in the nuclear age would be evidence o­nly of the bankruptcy of our policy—or of a collective death-wish for the world.

To secure these ends, America's weapons are non-provocative, carefully controlled, designed to deter, and capable of selective use. Our military forces are committed to peace and disciplined in self-restraint. Our diplomats are instructed to avoid unnecessary irritants and purely rhetorical hostility.

For we can seek a relaxion of tensions without relaxing our guard. And, for our part, we do not need to use threats to prove we are resolute. We do not need to jam foreign broadcasts out of fear our faith will be eroded. We are unwilling to impose our system o­n any unwilling people—but we are willing and able to engage in peaceful competition with any people o­n earth.

Meanwhile, we seek to strengthen the United Nations, to help solve its financial problems, to make it a more effective instrument for peace, to develop it into a genuine world security system—a system capable of resolving disputes o­n the basis of law, of insuring the security of the large and the small, and of creating conditions under which arms can finally be abolished.

At the same time we seek to keep peace inside the non-Communist world, where many nations, all of them our friends, are divided over issues which weaken Western unity, which invite Communist intervention or which threaten to erupt into war. Our efforts in West New Guinea, in the Congo, in the Middle East, and the Indian subcontinent, have been persistent and patient despite criticism from both sides. We have also tried to set an example for others—by seeking to adjust small but significant differences with our own closest neighbors in Mexico and Canada.

Speaking of other nations, I wish to make o­ne point clear. We are bound to many nations by alliances. These alliances exist because our concern and theirs substantially overlap. Our commitment to defend Western Europe and West Berlin, for example, stands undiminished because of the identity of our vital interests. The United States will make no deal with the Soviet Union at the expense of other nations and other peoples, not merely because they are our partners, but also because their interests and ours converge.

Our interests converge, however, not o­nly in defending the frontiers of freedom, but in pursuing the paths of peace. It is our hope— and the purpose of allied policy—to convince the Soviet Union that she, too, should let each nation choose its own future, so long as that choice does not interfere with the choices of others. The Communist drive to impose their political and economic system o­n others is the primary cause of world tension today. For there can be no doubt that if all nations could refrain from interfering in the self-determination of others, the peace would be much more assured.

This will require a new effort to achieve world law—a new context for world discussions. It will require increased understanding between the Soviets and ourselves. And increased understanding will require increased contact and communication. o­ne step in this direction is the proposed arrangement for a direct line between Moscow and Washington, to avoid o­n each side the dangerous delays, misunderstandings, and misreadings of the others' actions which might occur at a time of crisis.

We have also been talking in Geneva about our first-step measures of arm controls designed to limit the intensity of the arms race and reduce the risk of accidental war. Our primary long range interest in Geneva, however, is general and complete disarmament—designed to take place by stages, permitting parallel political developments to build the new institutions of peace which would take the place of arms. The pursuit of disarmament has been an effort of this Government since the 1920's. It has been urgently sought by the past three administrations. And however dim the prospects are today, we intend to continue this effort—to continue it in order that all countries, including our own, can better grasp what the problems and possibilities of disarmament are.

The o­nly major area of these negotiations where the end is in sight, yet where a fresh start is badly needed, is in a treaty to outlaw nuclear tests. The conclusion of such a treaty, so near and yet so far, would check the spiraling arms race in o­ne of its most dangerous areas. It would place the nuclear powers in a position to deal more effectively with o­ne of the greatest hazards which man faces in 1963, the further spread of nuclear arms. It would increase our security—it would decrease the prospects of war. Surely this goal is sufficiently important to require our steady pursuit, yielding neither to the temptation to give up the whole effort nor the temptation to give up our insistence o­n vital and responsible safeguards.

I am taking this opportunity, therefore, to announce two important decisions in this regard.

First: Chairman Khrushchev, Prime Minister Macmillan, and I have agreed that high-level discussions will shortly begin in Moscow looking toward early agreement o­n a comprehensive test ban treaty. Our hope must be tempered... [audience applause] Our hopes must be tempered with a caution of history—but with our hopes go the hopes of all mankind.

Second: To make clear our good faith and solemn convictions o­n this matter, I now declare that the United States does not propose to conduct nuclear tests in the atmosphere so long as other states do not do so. We will not... [applause] We will not be the first to resume. Such a declaration is no substitute for a formal binding treaty, but I hope it will help us achieve o­ne. Nor would such a treaty be a substitute for disarmament, but I hope it will help us achieve it.

Finally, my fellow Americans, let us examine our attitude toward peace and freedom here at home. The quality and spirit of our own society must justify and support our efforts abroad. We must show it in the dedication of our own lives—as many of you who are graduating today will have an opportunity to do, by serving without pay in the Peace Corps abroad or in the proposed National Service Corps here at home.

But wherever we are, we must all, in our daily lives, live up to the age-old faith that peace and freedom walk together. In too many of our cities today, the peace is not secure because freedom is incomplete.

It is the responsibility of the executive branch at all levels of government—local, State, and National—to provide and protect that freedom for all of our citizens by all means within our authority. It is the responsibility of the legislative branch at all levels, wherever the authority is not now adequate, to make it adequate. And it is the responsibility of all citizens in all sections of this country to respect the rights of others and respect the law of the land.

All this... [applause] All this is not unrelated to world peace. "When a man's way please the Lord," the Scriptures tell us, "he maketh even his enemies to be at peace with him." And is not peace, in the last analysis, basically a matter of human rights—the right to live out our lives without fear of devastation—the right to breathe air as nature provided it—the right of future generations to a healthy existence?

While we proceed to safeguard our national interests, let us also safeguard human interests. And the elimination of war and arms is clearly in the interest of both. No treaty, however much it may be to the advantage of all, however tightly it may be worded, can provide absolute security against the risks of deception and evasion. But it can—if it is sufficiently effective in its enforcement and it is sufficiently in the interest of its signers—offer far more security and far fewer risks than an unabated, uncontrolled, unpredictable arms race.

The United States, as the world knows, will never start a war. We do not want a war. We do not now expect a war. This generation of Americans has already had enough—more than enough—of war and hate and oppression. [applause] We shall be prepared if others wish it. We shall be alert to try to stop it. But we shall also do our part to build a world of peace where the weak are safe and the strong are just. We are not helpless before that task or hopeless of its success. Confident and unafraid, we labor o­n—not towards a strategy of annihilation but toward a strategy of peace. (Thank you.)

 

Original: https://en.wikisource.org/wiki/A_Strategy_of_Peace

-------------------------------

 

Leo Semashko’s Commentary. Kennedy's "A Strategy of Peace" remains the best and unsurpassed in 60 years and the o­nly o­ne for global peace based o­n the spheronics truth. Why has not a single president/leader in the world risen to the true, scientific peace level in 60 years, remaining in militarism and o­n the brink of a nuclear genocidal war? WHAT do they lack to the level of Kennedy?

The CIA, the American militaristic system, precisely for the idea of an eternal, inevitable, absolute peace and the possibility of its reasonable, scientific achievement, killed him. What a colossal degradation of the United States took place in the 60 years after Kennedy, when they abandoned almost all of his key ideas of peacefulness, starting with the fact that the state killed him as its enemy and rolled down, away from Kennedy ... Where to? Into the abyss of nuclear war, in which o­nly ashes will remain from the United States??

26-02-23

--------------------------------------


 


Сфероника: https://peacefromharmony.org/?cat=ru_c&key=980

--------------------------------
 

Стратегия мира.

Речь Д.Ф. Кеннеди в Американском Университете. 10 июня 1963г.

http://www.coldwar.ru/kennedy/university.php

Сфероникой» (С) обозначены идеи Кеннеди, адекватные ей. Лев Семашко.]

[(???) – обозначены наши несогласия и/или ошибочность суждений Кеннеди. Л.С.]

 

Я избрал этот момент и это место для того, чтобы обсудить тему, по поводу которой очень уж часто проявляется невежество и очень уж редко преследуется цель добиться истины (С), хотя эта тема является наиболее важной в мире - мир во всем мире (С).

Какой мир я имею в виду? Какого мира мы стараемся добиться? Не Пан Американа, навязанного миру американским оружием(С). Не мира могилы и не безопасности раба. Я говорю о подлинном мире, который делает жизнь на Земле достойной того, чтобы ее прожить, о том мире, который позволяет людям и государствам развиваться, надеяться и строить лучшую жизнь для своих детей, не о мире исключительно для американцев, а о мире для всех мужчин и женщин (т.е. для сферонов), не просто о мире в наше время, а о мире на все времена(С).

Я говорю о мире потому, что у войны появилось новое лицо. Тотальная война не имеет никакого смысла в век, когда великие державы могут содержать крупные и относительно неуязвимые ядерные силы и отказываться от капитуляции без применения этих сил. Она не имеет никакого смысла в век, когда одна единица ядерного оружия содержит в себе взрывную мощь, чуть ли не в десять раз превосходящую ту мощь, которая была применена всеми военно-воздушными силами союзников во Второй мировой войне. Она не имеет никакого смысла в век(С), когда смертоносные яды, которые образуются во время обмена ядерными ударами, могут быть доставлены ветром, водой, через почву и семена в самые дальние уголки планеты и поразить еще не родившиеся поколения.

Сегодня ежегодные затраты миллиардов долларов на оружие, приобретаемое для того, чтобы обеспечить уверенность, что мы никогда не будем им пользоваться, крайне необходимы для сохранения мира. Но приобретение таких лежащих втуне запасов оружия, которое пригодно лишь для разрушения, но не для созидания, не является единственным и тем более наиболее эффективным средством обеспечения мира(С). Поэтому я говорю о мире как о необходимой рациональной цели рационально мыслящего человека(С). Я отдаю себе отчет в том, что достижение мира потрясает воображение в меньшей степени, чем стремление к войне, и часто словам человека, добивающегося мира, люди абсолютно не прислушиваются(С). Но перед нами не стоит более важной задачи(С).

Некоторые утверждают, что бесполезно говорить о мире во всем мире, о мировом праве или о мировом разоружении и что это не принесет пользы, пока лидеры Советского Союза не займут более разумную позицию. Я надеюсь, что они это сделают. Я считаю, что мы можем им помочь сделать это. Но я также считаю, что мы - и как индивиды, и как нация - должны пересмотреть нашу собственную позицию, так как наша позиция столь же важна, как и их позиция(С). И каждый выпускник этого университета, каждый мыслящий гражданин(С), обеспокоенный опасностью войны и желающий добиться мира, должен заглянуть себе в душу и проверить свое собственное отношение к возможностям достижения мира(С), к Советскому Союзу, к ходу "холодной войны" И к свободе и миру в нашей собственной стране(С).

Первое. Давайте разберемся с нашим отношением к самому миру.
Слишком многие из нас считают, что он невозможен. Слишком многие считают, что он нереален. Но это опасное, пораженческое убеждение(С), из него следует, что война неизбежна, человечество обречено, что мы находимся во власти неподконтрольных нам сил.

Нам не следует соглашаться с этой точкой зрения(С). Наши проблемы созданы человеком, следовательно, они могут быть решены человеком(С). А человек может добиться всего, чего захочет(С). Ничто в судьбе человека не является для него недоступным(С). Человеческий разум и дух часто решали проблемы, казавшиеся неразрешимыми, и мы убеждены, что они в состоянии вновь это сделать(С).

Я не имею в виду концепцию абсолютного, беспредельного, глобального мира и доброй воли(С), о которой мечтают некоторые фантазеры и фанатики. Я не отрицаю значения надежды и мечты, но мы лишь вызываем разочарование и недоверие, делая это нашей единственной и немедленной целью.

Давайте сосредоточимся на более практическом, более достижимом мире, основанном не на внезапной революции в человеческой природе, а на постепенной эволюции человеческих институтов, на серии конкретных действий и эффективных соглашений, которые отвечают всеобщим интересам(С). Не существует одного-единственного ключа к этому миру, какой-то сложной или волшебной формулы, которая могла бы быть использована одной или двумя державами.

Подлинный мир должен быть результатом труда большого числа государств, итогом множества разных действий. Он должен быть не статичным, а динамичным, изменяющимся в соответствии с требованиями каждого нового поколения. Ведь мир — это процесс, путь решения проблем(С).

В таком мире останутся споры и конфликтующие интересы, как это происходит в семьях и государствах. Мир во всем мире, как и мир в обществе, не требует, чтобы каждый человек любил своего соседа, - он лишь требует, чтобы они жили вместе в обстановке взаимной терпимости, разрешая свои разногласия справедливым и мирным путем. И история учит, что вражда между государствами, как и между отдельными людьми, длится вечно. Какими бы ни представлялись нам объекты наших предпочтений и неприязни, течение времени и ход событий будут иметь часто вновь удивительные изменения в отношения между государствами и соседями.
Так что давайте упорно продолжать наши усилия. Мир не должен быть недостижимым, а война не должна быть неизбежной. Более четко определив нашу цель, сделав ее более выполнимой и менее отдаленной(С), мы можем помочь всем людям увидеть ее и с надеждой решительно взяться за ее достижение.

Второе. Давайте пересмотрим наше отношение к Советскому Союзу. Бессмысленно считать, что его лидеры могут действительно верить в то, что пишут их пропагандисты. Если прочитать недавно опубликованный авторитетный советский текст, касающийся военной стратегии, то на его страницах можно найти невероятные и абсолютно беспочвенные заявления, подобные утверждению, что "американские империалистические круги готовятся развязать различные виды войны ... что существует реальная опасность превентивной войны, которая развязывается американскими империалистами против Советского Союза ... (и что) политические цели американских империалистов заключаются в том, чтобы экономически и политически поработить европейские и другие капиталистические страны ... (и) добиться мирового господства ... с помощью агрессивных войн".
Поистине, как писали уже давно: "Нечестивый бежит, когда никто не гонится за ним"! И тем не менее печально читать эти советские заявления и осознавать масштабы пропасти, лежащей между нами(С). Но это предупреждение - предупреждение американскому народу, чтобы он не попал в ту же западню, что и советский, чтобы он не видел лишь искаженный образ другой стороны, не считал конфликты неизбежными, договоренности - невозможными, а переговоры - всего лишь обменом угрозами(С).

Ни одно правительство, ни одна общественная система не являются столь зловещими, чтобы считать народ лишенным достоинств. Мы, американцы, считаем коммунизм глубоко отвратительным как систему, отрицающую личную свободу и самоуважение(С). Но мы можем по-прежнему уважать русский народ за его многочисленные достижения в науке и космосе, в экономическом и индустриальном развитии, в культуре, а также за его отважные подвиги(С).

Среди многих сходных черт, которыми обладают народы наших двух стран, нет более ярко выраженной, чем наше обоюдное отвращение к войне (???). Практически исключением в отношениях между крупными мировыми державами является тот факт, что мы никогда не воевали друг с другом. И никакое другое государство в истории войн не несло таких потерь, какие понес Советский Союз в ходе Второй мировой войны. Было потеряно по меньшей мере 20 миллионов жизней. Были сожжены или разграблены бесчисленные миллионы домов и ферм. В пустыню была превращена треть национальной территории, включая почти две трети промышленной базы - ущерб, соизмеримый с разрушением территории нашей страны к востоку от Чикаго.

Сегодня, в случае начала по той или иной причине новой тотальной войны, обе наши страны станут главными целями. Звучит иронией, но это абсолютно точный факт, что двум самым могущественным державам грозит самая серьезная опасность разрушения. Все, что мы построили, все, ради чего мы работали, будет уничтожено в первые 24 часа(С). И даже в условиях "холодной войны", приносящей тяготы и угрозы столь большому числу стран, включая самых близких союзников нашего государства, на долю наших двух стран выпадают самые серьезные тяготы. Это происходит потому, что обе наши страны расходуют на вооружения огромные суммы денег, которые с большей пользой могли бы быть потрачены на борьбу с невежеством, бедностью и болезнями. Наши страны оказались в порочном и опасном круге, где подозрительность одной стороны вызывает подозрительность другой, а новое оружие вызывает необходимость создания контроружия(С).

Короче говоря, и Соединенные Штаты и их союзники, и Советский Союз и его союзники взаимно глубоко заинтересованы в справедливом и подлинном мире и прекращении гонки вооружений(С). Соглашения в этой области соответствуют как интересам Советского Союза, так и нашим интересам. И даже на самые враждебно настроенные государства можно рассчитывать, что они согласятся и будут соблюдать те договорные обязательства, и лишь те договорные обязательства, которые учитывают их собственные интересы. Так что давайте не будем закрывать глаза на наше несходство, но давайте обратим внимание на наши общие интересы и на средства, с помощью которых это несходство может быть устранено(С). И если мы окажемся сейчас не в состоянии покончить с нашими разногласиями, мы можем, по крайней мере, содействовать тому, чтобы наши разногласия не угрожали миру(С). Поскольку в конечном счете самым главным является то, что мы все живем на этой маленькой планете. Мы все дышим одним и тем же воздухом. Мы все заботимся о будущем наших детей. И мы все смертны(С).

Третье. Давайте пересмотрим наше отношение к "холодной войне", помня, что мы не стремимся к тому, чтобы набрать очки в споре. Мы не занимаемся здесь установлением степени вины каждого или предъявлением друг другу обвинения. Мы должны иметь дело с реально существующим миром, а не с тем, каким он мог бы быть, если бы история последних восемнадцати лет была иной.

Поэтому мы должны продолжить наши поиски мира в надежде на то, что конструктивные изменения внутри коммунистического блока смогут приблизить те решения проблем, которые пока кажутся нам за пределами наших возможностей. Мы должны вести наши дела таким образом, чтобы соглашение о подлинном мире стало соответствовать интересам коммунистов. Прежде всего, защищая свои собственные жизненно важные интересы, ядерные державы должны предотвращать такие конфронтации, которые ставят противника перед выбором между унизительным отступлением и ядерной войной(С). Выбирать подобный путь в ядерный век было бы лишь свидетельством банкротства нашей политики или же проявлением коллективного инстинкта смерти всего мира(С). Во имя достижения этих целей американское оружие является непровоцирующим, тщательно контролируемым, рассчитанным на сдерживание и способным на выборочное применение. Наши вооруженные силы настроены на мир и обучены проявлять сдержанность (???). Наши дипломаты проинструктированы избегать излишних раздражающих действий и сугубо риторической враждебности.

Дело в том, что мы можем стремиться к ослаблению напряженности, не ослабляя нашей бдительности. И нам не надо прибегать к угрозам для доказательства нашей решительности. Нам не надо глушить иностранные радиопередачи из боязни, что наша вера окажется подорванной. Мы не хотим навязать нашу систему людям, которые этого не хотят (???), но мы готовы и можем вступить в мирное соревнование с любым народом на Земле.

А тем временем мы хотим укрепить Организацию Объединенных Наций, помочь в решении ее финансовых проблем, превратить ее в орудие мира и сделать ее подлинной системой мировой безопасности - системой, способной разрешать споры на правовой основе, обеспечивать безопасность больших и малых народов и создавать условия, при которых оружие сможет быть окончательно уничтожено (???).

В то же самое время мы хотим сохранить мир в некоммунистическом мире, в котором многие государства, являющиеся нашими друзьями, расходятся в позициях по проблемам, которые ослабляют западное единство, провоцируют коммунистическую интервенцию или угрожают вылиться в войну. Наши усилия в Западной Новой Гвинее, в Конго, на Среднем Востоке и на индийском субконтиненте отличались настойчивостью и терпением, несмотря на критику с обеих сторон. Мы также попытались стать примером для других стран, стремясь уладить небольшие, но серьезные разногласия между нашими ближайшими соседями – Мексикой и Канадой.
Говоря о других государствах, я хочу прояснить один вопрос. Мы связаны союзными обязательствами со многими государствами. Эти союзы существуют благодаря тому, что у нас много общих забот. К примеру, наше обязательство защищать Западную Европу и Западный Берлин остается нерушимым, поскольку наши жизненные интересы совпадают. Соединенные Штаты не вступят ни в какую сделку с Советским Союзом за счет других государств и народов не только потому, что они являются нашими партнерами, но и потому, что наши интересы сходятся (???).

Однако наши интересы сходятся не только в вопросе защиты границ свободы, но и в вопросе продолжения следования по пути к миру. Нашей надеждой и целью союзной политики является убедить Советский Союз в том, что и ему также следует позволить каждому государству самостоятельно выбрать свое будущее при условии, что этот выбор не станет препятствовать выбору других. Стремление коммунистов навязать свою политическую и экономическую систему другим странам является сегодня основной причиной напряженности в мире (??? – не только!). Ибо не может быть никаких сомнений, что, если все государства воздержатся от вмешательства в самоопределение других, мир может быть обеспечен в гораздо большей мере.

Это потребует новых усилий в обеспечении общемирового права - это новый контекст для переговоров в мировом масштабе. Это потребует более широкого взаимопонимания между Советами и нами. А более широкое взаимопонимание потребует расширения контактов и общения. Первым шагом в этом направлении станет достижение договоренности о прямой связи между Москвой и Вашингтоном, чтобы избежать с той и другой стороны опасных задержек, непонимания и неверного толкования действий другой стороны, которые могут иметь место в период кризиса.
Мы также обсуждали в Женеве другие начальные меры по контролю за вооружениями, имеющие своей целью снизить накал гонки вооружений и уменьшить риск возникновения случайной войны. Нашей основной долгосрочной целью на переговорах в Женеве является, однако, всеобщее и полное разоружение (ПОЧЕМУ И КОГДА ОНО БЫЛО ЗАБЫТО??), которое может быть достигнуто поэтапно(С), что позволит параллельно создавать новые институты мира, которые заменят вооружения.

С 1920-x годов достижение разоружения было целью правительства нашей страны. Его упорно добивались три последние администрации США. И какими бы туманными ни казались сегодня перспективы, мы намерены продолжать эти усилия, с тем чтобы все страны, включая и нашу, получше разобрались в том, каковы возможности разоружения.

Одной из важнейших сфер этих переговоров, где виден уже конец пути и где тем не менее крайне необходимо пройти весь путь с самого начала, является заключение договора об объявлении вне закона испытаний ядерного оружия. Такой договор, столь близкий и вместе с тем столь далекий, остановит растушую по спирали гонку вооружений в одной из наиболее опасных областей. Он позволит ядерным державам более эффективно противостоять одной из величайших опасностей, грозящих человеку в 1963 году, - дальнейшему распространению ядерного оружия. Он увеличит нашу безопасность и сократит опасность возникновения войны.

Несомненно, эта цель достаточно важна, чтобы потребовать наших целеустремленных усилий, чтобы мы не поддавались соблазну отказаться от этой попытки и соблазну отказаться от нашей настойчивости в достижении жизненно важных и ответственных гарантий. Поэтому я пользуюсь данной возможностью, чтобы объявить о двух важных решениях в этой связи.

Первое. председатель Хрущев, премьер-министр Макмиллан и я договорились, что в скором времени в Москве начнутся переговоры на высоком уровне по вопросу о скорейшем заключении всеобъемлющего соглашения о запрещении испытаний ядерного оружия. Исторический опыт умеряет наши надежды, но наши надежды разделяет все человечество.

Второе. Для демонстрации нашей искренней и твердой убежденности в необходимости запрета испытаний настоящим я провозглашаю, что Соединенные Штаты не будут проводить ядерные испытания в атмосфере, пока другие государства также не будут этого делать. Мы не возобновим их первыми. Это заявление не заменяет официального договора, но я надеюсь, что оно поможет его заключить. Не является это заявление и заменой разоружения, но я надеюсь, что оно поможет нам его добиться.

И наконец, мои соотечественники-американцы, давайте разберемся с нашим отношением к миру и свободе у себя дома(С). Жизнь нашего собственного общества должна оправдывать и поддерживать наши усилия за пределами страны. Мы должны показывать всем, чему мы посвящаем нашу собственную жизнь, поскольку многие из вас, сегодняшних выпускников, получат уникальную возможность поступать должным образом, служа без вознаграждения в Корпусе мира за рубежом или в планируемом Национальном корпусе мира здесь, дома(С).

Но где бы мы ни были, мы все должны в нашей повседневной жизни оправдывать своими делами вековечную веру в то, что мир и свобода идут рука об руку(С). Сегодня в слишком большом числе наших городов мир ненадежен потому, что свобода несовершенна.

Обеспечение и сохранение этой свободы для всех наших граждан с использованием всех доступных им средств является обязанностью исполнительной ветви государственной власти на всех ее уровнях - местном, национальном и на уровне штатов. Это является обязанностью законодательной ветви власти на всех уровнях, и если эта власть не соответствует сегодня требованиям времени, следует привести ее в соответствие с ними. И обязанностью всех граждан во всех частях нашей страны является проявление уважения к правам всех других граждан и уважения к законам государства.

Все это имеет отношение к миру во всем мире(С). "Когда Господу угодны пути человека, - учит нас Библия, - он и врагов его примиряет с ним". А разве не мир в конечном счете составляет основу прав человека(С) - права жить без страха погибнуть, права дышать воздухом, которым одарила нас природа, права будущих поколений на здоровую жизнь.

По мере того как мы продолжаем охранять наши национальные интересы, давайте также охранять интересы человечества(С). Ликвидация войн и вооружений вполне определенно соответствует и тому и другому(С). Ни один договор, каким бы полезным он ни был для всех, как бы тщательно он ни был сформулирован, не может гарантировать абсолютной безопасности от обмана и уклонения от выполнения обязательств. Но он может, при условии достаточно эффективного контроля за его выполнением и приемлемого для подписавших его государств соответствия их интересам, обеспечить гораздо большую безопасность и намного меньший риск гибели, чем ничем не сдерживаемая, неконтролируемая, непредсказуемая гонка вооружений(С).

Весь мир знает, что Соединенные Штаты никогда не начнут войны.
Мы не хотим войны. Мы не ожидаем войны
(??? – это стало 100% ложью и обманом!!). На долю нынешнего поколения американцев выпало много испытаний - слишком много - войной и угнетением. Но мы будем готовы к ней, если ее захотят другие. Мы будем готовы попытаться остановить ее. Но мы также выполним нашу роль в строительстве мира во всем мире, в котором слабым ничто не будет угрожать, а сильные будут справедливыми (??? – ГДЕ все это испарилось??).Мы не беспомощны перед лицом этой задачи и верим в ее осуществимость. Убежденные и бесстрашные, мы будем продолжать работать не ради осуществления стратегии уничтожения, а ради стратегии мира (??? – ГДЕ все это?? Почему только на нуле???).

 

 

Оригинал на портале: История США | Российское военное обозрение О холодной войне: http://www.coldwar.ru/

 

Смотреть о речи Кеннеди: https://wiki5.ru/wiki/American_University_speech

--------------------------------

Комментарий Льва Семашко. «Стратегия мира» Кеннеди остается лучшей и непревзойденной за 60 лет и единственной для глобального мира на основе истины сфероники. Почему за 60 лет ни один президент/лидер в мире не поднялся на ее уровень истинного, научного мира, оставаясь в милитаризме и на грани ядерной геноцидной войны? ЧЕГО им не хватает до уровня Кеннеди?

Он был убит ЦРУ, американской милитаристской системой, именно за идею вечного, неотвратимого, абсолютного мира и возможность его разумного, научного достижения. Какая колоссальная деградация США произошла за 60 лет после Кеннеди, когда они отказались почти от всех его ключевых идей миролюбия, начав с того, что государство убило его как своего врага и покатилось вниз, от Кеннеди… Куда? В пропасть ядерной войны, в которой от США останется только пепел??

26-02-23

-----------------------------

 

В работе

 



Up
© Website author: Leo Semashko, 2005; © designed by Roman Snitko, 2005